Skup­šti­na Cr­ne Go­re u pro­šloj go­di­ni ni­je una­pri­je­di­la kon­trol­ne me­ha­ni­zme, a da bi se to pro­mi­je­ni­lo po­treb­no je for­mi­ra­ti rad­nu gru­pu u par­la­men­tu ko­ja bi se ba­vi­la tim pi­ta­nji­ma, ka­za­la je ko­or­di­na­tor is­tra­ži­va­nja u In­sti­tu­tu Al­ter­na­ti­va (IA) Jo­va­na Ma­ro­vić.
Ona je na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re „Ka efi­ka­sni­jem ko­ri­šće­nju kon­trol­nih me­ha­ni­za­ma Skup­šti­ne” re­kla da sta­ti­stič­ki me­ha­ni­zmi po­ka­zu­ju da su po­sla­ni­ci ma­nje ko­ri­sti­li kon­trol­ne me­ha­ni­zme ko­ji im sto­je na ras­po­la­ga­nju ne­go 2013. go­di­ne.
– Bez ob­zi­ra što je Evrop­ska ko­mi­si­ja u iz­vje­šta­ju o na­pret­ku ka­že da je una­pri­je­đe­na kon­trol­na funk­ci­ja Skup­šti­ne, na­ši na­la­zi po­ka­zu­ju da to­kom pro­šle go­di­ne ni­je bi­lo ni­ka­kvih una­pre­đe­nja – sa­op­šti­la je Ma­ro­vić.
Ona se za­la­že da se usvo­ji za­kon o Skup­šti­ni, una­pri­je­de za­kon o par­la­men­tar­noj is­tra­zi i osnov­ni kon­trol­ni me­ha­ni­zmi.
– Pr­vi ko­rak u tom prav­cu je for­mi­ra­nje rad­ne gru­pe u par­la­men­tu ko­ja bi uklju­či­la i pred­stav­ni­ke ne­vla­di­nog sek­to­ra – na­ve­la je Ma­ro­vić.
Ona je ob­ja­sni­la da je po­treb­no pre­ci­zni­je de­fi­ni­sa­ti nad­le­žno­sti par­la­men­ta u od­no­su na osta­le gra­ne vla­sti i, ka­ko je na­ve­la, za­kon­skim nor­ma­ma oba­ve­za­ti i osta­le dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je na oba­ve­zno po­stu­pa­nje i iz­vje­šta­va­nje na osno­vu za­klju­ča­ka Skup­šti­ne.
– Kad su u pi­ta­nju po­sla­nič­ka pi­ta­nja i pre­mi­jer­ski sat, sma­tra­mo da je pot­pu­no oprav­da­no da se ove sjed­ni­ce or­ga­ni­zu­ju jed­nom mje­seč­no, da dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je ko­je pri­pre­ma­ju od­go­vo­re na po­sla­nič­ka pi­ta­nja mo­ra­ju do­sta­vlja­ti pri­je sa­me sjed­ni­ce, ka­ko bi po­sla­ni­ci mo­gli da pra­te šta je od­go­vor – uka­za­la je Ma­ro­vić.
Is­tra­ži­vač jav­nih po­li­ti­ka u IA Di­na Baj­ram­spa­hić ka­za­la je da dvi­je po­sled­nje is­tra­ge ko­je je Skup­šti­na spro­ve­la ni­je­su ostva­ri­le cilj ko­ji su ima­le, a to je utvr­đi­va­nje či­nje­ni­ca o spor­nim pi­ta­nji­ma.
– An­ket­ni od­bo­ri ni­su uspje­li da utvr­de či­nje­ni­ce, od­no­sno da utvde po­li­tič­ku od­go­vor­nost oso­ba uple­te­nih u afe­re ili da utvr­de da ni­je bi­lo osno­va za po­li­tič­ku odo­go­vr­nost – na­ve­la je Baj­ram­spa­hić.
Sma­tra da je oso­ba­ma ko­je do­la­ze na kon­trol­na sa­slu­ša­nja da­to pre­vi­še pro­sto­ra, te da je po­treb­no pro­pi­sa­ti ka­zne za ne­i­sti­ni­te is­ka­ze pred an­ket­nim od­bo­rom.
Is­tra­ži­vač jav­nih po­li­ti­ka u IA Mar­ko So­šić ka­zao je da je naj­ve­ći pro­blem ko­ji je ta or­ga­ni­za­ci­ja re­gi­stro­va­la ana­li­zi­ra­ju­ći Za­kon o bu­dže­tu da je be­smi­sle­no uče­šće po­sla­ni­ka u mi­je­nja­nju ka­pi­tal­nog bu­dže­ta.
– Za­klju­čak je da Skup­šti­na ima ma­li ili ne­zna­tan uti­caj na bu­džet i ne mo­že ga ni ima­ti uko­li­ko se ne pro­mi­je­ne si­stem­ski Za­kon o bu­dže­tu, po­slov­nik Skup­šti­ne i rad po­sla­ni­ka pri­li­kom iz­ra­de amand­ma­na – tvr­di So­šić.
M.V.